Saveti za kupovinu računara

Prilikom kupovine računara potrebno je obratiti pažnju na više faktora. Obično se odredi konačna cena i potrebno je samo napraviti što bolju konfiguraciju za taj novac. Međutim, ljudi često traže nešto što su čuli od poznanika i slično, što im apsolutno nije potrebno i košta bar 30% više, a najčešće se kupuje "da ne mora za 2 godine novi". Kompjuter posle 2 godine je svakako zaostao, a pošto se u startu prejaki računari ne iskoriste ni 50%, novac je bespotrebno bačen. Mi zato predlažemo konfiguraciju prema stvarnim potrebama korisnika. U principu, koji god novi računar da se kupi, dovoljan je za svaku prosečnu upotrebu. Jedino je za jače igrice, projektovanje ili video produkciju potreban što jači računar.

	Matična ploča (ili osnovna ploča) se bira prva. Od nje zavisi buduća nadogradnja, kao i ostale komponente. Preporučujemo ploče za AMD procesore jer imaju bolja rešenja za hlađenje od Intel-a (ne krive ploču, lako se skidaju i čiste, ne lome se, itd.), cene su povoljnije, a performanse približno iste. Nova ploča bi trebala da podržava delove nove generacije - memoriju DDR3, procesore sa 2 ili 4 jezgra, dok su ostale komponente standard i ne možete pogrešiti (PCI-E, SATA,...).
	Procesor se bira prema potrebama, pa je za neku kućnu upotrebu bez jakih igrica dovoljan bilo koji novije generacije, čak ne mora da bude ni dual core. Ali pošto je razlika u ceni mala, zašto ne uzeti neki sa 2 jezgra? Za 3D igrice, projektovanje i obradu video materijala je potreban jak procesor, pa tu treba odabrati neki dual ili quad core.
	Memorija je važan faktor u konfiguraciji računara, ali ne odlučujući. Uglavom ljudi greše kad jure što više memorije, a rade neke obične stvari na računaru. Windows XP ili Ubuntu će raditi odlično i sa 1 GB memorije, a sve preko toga je isključivo za igrice ili neke ozbiljne poslove. Za profesionalan rad je obavezno 2 ili više GB memorije, i to bolje da se uzmu 2 ista modula i stave u dual channel mod (128-bit), nego 1 veći modul. 32-bitni sistem ne vidi više od 3 GB memorije!
	Hard disk je nešto što se bira prema količini podataka koja će se držati u računaru, a danas je standard oko 320-500 GB, mada za većinu kućnih korisnika nije potreban veći disk od 250 GB. Ovde je važna brzina jer je to najsporiji deo računara, pa se obavezno bira neki sa što više keš (cache) memorije (32-64 MB). Danas su svi diskovi SATA tipa, tako da teško možete kupiti sporiji ATA133. Na hard disku se nalaze svi vaši podaci, i NIKADA ih ne treba držati samo na jednom uređaju ako su vam bitni, jer čak se i novi disk može pokvariti i uništiti sve podatke. Redovno arhiviranje na dodatni uređaj (hard disk, dvd, usb flash) je jedino sigurno rešenje.
	Grafička kartica je važna samo u slučaju da se računar koristi za igrice ili neki grafički posao, dok je za Internet i kancelariju sasvim dovoljna i ona integrisana na matičnoj ploči. Danas se ugrađuju prilično dobri grafički čipovi na ploče, tako da nema uvek potrebe kupovati dodatnu jaku karticu (>50€) koju nećete iskoristiti.
	DVD nije bitan, svaki je dobar.
	Napajanje mora biti dovoljno jako da može da podrži odabranu konfiguraciju, plus neku moguću nadogradnju. Danas je standard 500W, mada može da završi posao i od 400W, ako je računar sa integrisanom grafičkom karticom. Navedena snaga nije pravo merilo, kvalitetnija napajanja se prepoznaju po duplo većoj težini od konfekcijskih, a nazivna snaga je nešto manja, 360+W, što je realna snaga za razliku od pomenutih. Ako imate nekoliko hard diskova (RAID i slično), jaku grafičku karticu i procesor, onda veoma obratite pažnju na dobro napajanje, koje bi trebalo da ima najmanje 500W i da je od neke poznate firme (Chieftec, LC Power, Cooler Master,...).
	Kućište je bitno estetski, ali mora biti i čvrsto i prostrano, a veoma važno je da ima napred USB i audio priključke, kao i mesto za dodatne ventilatore napred ili u visini hard diskova. Hlađenje unutrašnjosti računara (čipseta, grafičke kartice, hard diskova i procesora) je od izuzetne važnosti za dugotrajan rad računara. Ne treba da bude ni preveliko, serversko, ako je za kućnu upotrebu, jer pomislite samo kako ćete ga odneti u servis ako zatreba.

Monitor je važna stavka iz razloga što Vam rad na kompjuteru čini komfornijim ako je dijagonala od bar 19 inča. Čak ni 19 inča ne garantuje veliki monitor jer ih prave vrlo izdužene pa je recimo wide 19 manje visine za nekoliko santimetara od 17 inča 4:3 formata! Visina monitora je jako bitna ako radite sa tekstovima jer ako je pljosnat, jedva da ćete videti 1/3 stranice od menija i ostalih elemenata programa za obradu teksta. Za filmove i igrice je zgodan širi ekran (16:9 format, ili wide). Od ulaza treba da ima DVI (digitalni) ako Vam je bitan kvalitet i oštrina slike, dok su za neku prosečnu upotrebu sasvim dobri i oni sa analognim ulazom. Pre kupovine obavezno pogledajte kakva je slika na monitoru, jer ima mnogo modela čak i velikih proizvođača, koji imaju jako lošu sliku (kontrast, svetlo, boje) i zamaraju prilikom rada. Brzina osvežavanja je standardno velika, tako da tu nema greške.

Tastatura i miš su na dnu spiska, ali su takođe važni. Kod miša skoro da ne možete pogrešiti, jedino što mora da ima deblji kabal jer se oni tanki jako brzo prekinu. Ne treba uzimati bežične miševe i tastature jer često prave probleme usled smetnji ili slabih baterija. Takođe, uzmite PS/2 tastaturu jer USB varijanta neće uvek da radi kad se desi neki problem sa računarom (npr. ne diže se sistem, a obično nije uključena u BIOS-u podrška za nju, pa ne možete odabrati Safe Mode).

Operativni sistem se kod nas podrazumeva da je Windows XP ili 7, dok je u svetu sve više zastupljen Linux. Razlika je što za Windows XP postoji bezbroj uređaja i programa i bukvalno sve radi, dok recimo u Windows-u 7 ne radi jako mnogo programa koji nisu najnovije generacije, mnoštvo uređaja, a i mnogo je zakomplikovano sve na njemu. Ako ne morate, nemojte uzimati Windows 7. Naša preporuka za kuću je Ubuntu Linux, koji radi savršeno, nema virusa niti bilo kakvih problema. Malo je drugačiji ako ste radili u Windows-u, ali se možete navići vrlo brzo, dok je za nove korisnike računara idealno rešenje. Jedini problem su programi tipa Photoshop, Acrobat, AutoCAD, Corel Draw... kojih nema u Linux-u, ali postoje jako dobre alternative. Ako Vam ovi programi ne trebaju, zaista nema razloga da se mučite sa Windows-om. I da napomenemo da na novije (64 bitne) računare treba svakako instalirati 64-bitni operativni sistem da bi se u potpunosti iskoristile mogućnosti hardvera.